26.04.2018.

Daleko od oka, od srca nikada.

Nisam svesna, ponavljam. Ničega. Kao da se ujutru viđamo i ono, večeras spavam mirna, a shvatam da nije tako. Kako je kojim kilometrom dalje, u meni se sve više steže.. Pod tušom sam prvi put zaplakala ljudski, da ne vidi niko.. Imala sam osećaj da ću da počnem da kukam. Imala sam želju da padnem i da ne ustanem.. Ali samo samo blago pomerala vruć tuš, gledala u jednu tačku i plakala.. Tako je to sa suzama, uvek skliznu kad je duša na dnu.. Kao da imam pumpu u sebi pa što me više stegne u grudima, to one krupnije i jače poteku.. Znam da ću disati i bez njega, jesti, raditi sve isto.. Disaću, ali neću živeti. I znam da će mi svako jutro početi bez razloga, bez nadanja nečemu.. Sramota me je, sebe same, ali malopre sam pomislila da nemam razloga ni zube da perem.. Znam, to moram i radi sebe, ali kad on nije tu, ništa nema smisla.. Od oblačenja izutra do spremanja za spavanje, sve je jadno bez njega. Sve je, ne znam, dosadno. Svaki dan ću se sećati naših gluposti, nas.. Svaki dan čekaću poruke iz daleka, slike i njegov glas.. Odlazila sam često, ne daleko ali od ljudi da.. Tek sad vidim kako odlazak boli. Kako daljina boli. A i tek ću videti. Dani i dani su pred nama. Ipak kad budeš čitao ovaj post, ne želim da budeš tužan iako sam možda probudila tugu u tebi. Želim da se nasmeješ jako, jer znaš šta si jutros rekao, šta neću osetiti dugo i da žališ što mirisi ne mogu da se šalju kao poruke. Bleso. Ja sam dobro ne brini. Plačem jer mi tako lakše. Znaš da sam uvek govorila da mi je bol potreban. Bez njega ne bih ni osetila da sam živa.. Plačem ali dobro sam. Jer za svaki dan bez tebe, doći će dva sa tobom.. Doći će ceo život sa tobom. Za nas je tek počeo. Da bi dobio nešto, treba ti mnogo odricanja i muke.. Kada opet budes pored mene na jastuku, videćeš da je vredelo. Da shvatiš koliko smo veliki ti i ja u stvari, i ova ljubav, potrebno je ovo. Veruj mi. A i ja. Izvini što nisam čekala do kraja na stanici.. Osetila sam da ne mogu, da ću da se srušim ako uđeš u bus dok sam ja tu... Kao kada si odlazio na more. Ne mogu.. Lakše mi je kada ne gledam to. Cepam se na dva dela.. I ostaje samo jedno, da te volim, bez obzira gde si, koliko dugo i zašto. Tako će ostati.. Volim te i tek ćeš shvatiti koliko.. Do zvezda, do najdalje planete.. Kada pogledaš u taj mrak kroz prozor, seti se da sam ja pod istim nebom. Kada kloneš duhom, kada ti dođe da se spakuješ i vratiš, seti se da to radiš da bi ti i ja nekada mogli da šetamo goli kućom, kao što smo uvek planirali.. Naši snovi, ti i ja.. Uskoro.. Nemoj da te plaši daljina. Ti si ovde na levoj strani i u svakom predmetu koji pogledam.. Samo ti, uvek, zauvek.. Srećo moja jedina..

24.04.2018.

Kroz tanusnu maglu, kao zejtin po staklu dan se razliva tih.. Mislim sreda, cetvrtak i vec neki od njih..

Ima tih jutara kada se probudim i pravim plan kako i kada stici do njega.. Kada forsiram gas, koliko se forsirati moze na 1.1, i izbegavam rupe, drugom prelazim lezece i zanemarujem prvenstvo..samo da bih sto pre uletela pod taj jorgan i zagrlila najtoplije bice. Naravno, on mi uvek oduzme 5 minuta od mojih dragocenih 60, pranjem zuba. Kao da je meni bitno to, ja bih ga ljubila i bez i jednig u vilici. Nase dane kakvi su inace kada smo zajedno, strpamo u tih sat vremena, pa se u 7 raspricamo i ogovaramo a u 7:15 bijemo oko telefona, do pola 8 kada se najvise volimo i u 7:45 se rastajemo sa zivotima i dusama, pa se grlimo kao zivotinje i pozdravljamo nekoliko puta.. Dani kao ovaj ostave srecu u meni.. Energiju za sve stresno i lose. Dani kao sto je ovaj podsete me da je jedini covek koga volim i zelim, da je neko moj i bitan.. Neko kroz koga grlim ceo univerzum.. To je moj zivot, moje "sve je ok," i "sta te briga". VOLIM da te volim.

23.04.2018.

Ponos ubija ljubav. Ljubav ponos- nikada.

U fazi moga života, A.je ''samo'' zaseban put, raskrsnica koju sam davno prošla. Zna se kojim pravcem sa krenula. Kroz dosta dana naše ljubavi, prošla sam sve. Neprekidne suze, zarazan smeh, ljubomoru, pakost, zavist, uplitanje, rasplitanje, ljude iz prošlosti, laži, kajanje, ponos.. Kada kažem sve, mislim zaista na sve. Lagali smo se, ljubili smo se. Bežali i brzo se vraćali. Ljutili, da bi se sa slašću pomirili. Ali nikada, bas nikada tokom cele naše serije nisam poželela to da neko drugi bude otac moje dece, moj saputnik u starost i moj zid, da se oslonim, udarim, isplačem.. Nikada, čak i kada se ne bi videli i čuli danima, nisam odlutala u mislima nekome drugom. Sve što zaželim, zamislim ili vidim, on je tu već uklopljen. Nađen mu je smisao, mesto, uloga.. Drugo je sve praznina, sivilo, blag smeh i hladna kafa. Nikada nisam verovala u prvu ljubav. Da to nešto ostane u nama, obeleži nas kao pečat daa smo usli u svet sposobnih da im duša zaigra. Meni ništa nije zaigralo, ni kada me na brzinu poljubio dečko iz drugog odeljenja na blic, ni kada su me ljubili minutima.. Ništa nije zaigralo i oborilo me, ni moć, ni novac, ni lepota, ni inteligencija kao afrodizijak moje podsvesti. Ništa! Panj! Kada posečeš drvo ostane samo to..panj. Bez mnogo mogućnosti osim da se prilagodi na to da na njega neko smesti dupe. Ali mene niko nije posekao. Niko razočarao ili povredio toliko koliko ja u svojoj glavi nisam to očekivala. Niko, do njega. Kada se sve odigralo sa nama, kada su počele kafe, viđanja, sitnice, priče..Tek tada sam shvatila da nisam posečena, ja sam se rodila kao panj, kao hendikepirana osoba bez srca za sažaljenje tuđih emocija. Ali i kada se rodiš kao panj, prođu godine i dođe jedno proleće.. Dođu pupoljci okrenuti suncu, zelenilo i mmiris.. On je bio moje proleće.. On je i sada moje proleće. Biće koje je toliko sveže a opet toplo. Toliko arogantno a opet pitomo.. Čovek za kog bi ustala i rekla da ga podržavam, da sam tu, uz njega.. A.je neko ko umire da bi živeo.. A ja živim da bih umrla. Tu se kosimo, ali svaki put kada treba da se mimoiđemo mi stanemo jedno naspram drugog i gledamo se. Svesni smo da samo rikverc može da proizvede magiju ponovnog viđanja.. Gas bi značio vetar u kosi i prazan prostor. Od kako znam da postoji, onakav kakav je, tvrdim da su prvu ljubav smislile budale da bi opravdale besmislenost tog trenutka.. Prva ljubav je ona koja ti promeni život, navike, glas, misli, želje, čežnje.. Koja tebe promeni na bolje, koja te gura, cupa, vuče..prvi put. Prva ljubav je ona zbog koje dajes sve, i ono što tebi treba, zarad mira.. Ja sam upoznalla i ostala sa svojom prvom ljubavlju. Da se razumemo.. Da se zna. Laku noć A.

23.04.2018.

Da li u galami cujes?

Odsutno blenem u njegov post. Trazim mu smisao. Znam da je prepisan, ali? Zasto. Od njega sam i uvek hocu da bude jedina osoba koja me razume. Koja prihvata moja opravdanja, postupke, misli, zelje, nadanja. Sada mislim da je to kratkog veka. I ne verujem da je zaboravio nase lose dane. Mozda je samo previse navikao na mene. Takodje ne verujem da sam ovo ja. I sta ja trazim sa ljudima koji me ne razumeju? Ponavljam isti scenario godinama.. Svaki put krvarim ali kad svedem sebe na cisto, meni je ta krv i potrebna. Lupiti u ljude kao u bankine, nadajuci se rolerkosteru, dobijes jamu.. bez dna. I dalje razmisljam.. Iako ustajem za 2-3 sata, da li ovo sa mnom mora ovako? I gde su granice kada covek presece i nestane? Imam li ja drugu dusu ili ova jedna mora da bude sve.. Zelim da docekam svitanje. Posle toliko godina.

11.04.2018.

A kad s tobom prodje dan..

Hvala za vreme provedeno sa mnom. Hvala ti za svaku ispunjenu zelju, od knjiga koje sam dugo zelela do udovoljavanja oko jela i pica. Hvala sto nisi prosek. Sto sa tobom brzo prolaze sati i sto se cesto zaboravim da nismo u braku.. A u pravu si, kao da jesmo. Ti si moj heroj.. Moj najlepsi covek danasnjice.. Zelim te uz sebe i nisam skromna znam. Sam osecaj da ides iz mene ruku pod ruku je neverovatan.. Ispunjena sam. Zaspacu sa osmehom i umorna od tolikog smeha i emocija.

09.04.2018.

veruj mi..

05.04.2018.

tebi moja verna drugo..

Ostati zauvek zajedno, vezati se za nekoga pred Bogom i ljudima? Šta to zapravo znači? Da li biti par sa nekim znači nositi isti komad zlata na desnoj ruci? Ili posetiti zajedničke prijatelje, odlučivati o sivoj ili bež komodi? Da li imati saputnika znači da imate rezervisanu stranu kreveta i doručak na istom stolu? Ne. Biti životni saputnik nekome znači voditi računa o tuđim potrebama. Osećati dušu partnera i negovati je. Biti partner znači pokrivati nekoga noću iako sebe ogoljuješ. Jesti njen ili njegov izbor iako vam se to ne jede trenutno. Kupovati joj sitnice od kinder jajeta do sličica i pisama.. Ići zajedno na tuširanje i trljati jedno drugom leđa. Dok jedno vodi bitku na vc solji, drugo da sedi na kadi i čeka (iako zvuči grozno). Pokazivati svima vaš izborr i biti ponosan na njega. Preći kilometre da vidite tog nekoga na sekund. Čekati budan celu noć.. Praviti detinjarije i svinjarije radi osmeha na njegovom/njenom licu. Trpeti ispade, brisati svađe. Svakoj mani crtati krila.. Svakoj vrlini vezati sidro. Biti partner nekome znači disati lepše kad si uz njega. Obraćati pažnju na usputne reči i sitnice i tako znati šta stvarno žele. Biti srećan uz nekoga nije stvar mesta, godina i dužine zajedništva.. Ne meri se sreća ni novcem ni užitkom materijalnog sveta. Sreća se meri onim minutima kad ćutiš sa nekim.. Oči u oči. Onog trena kada nasloniš dlan na njegov obraz i znaš da nisi pogrešila, da si odabrala za ceo život i da se duše tope jedna uz drugu. E ti minuti, ti dani, ti događaji, jedino su što te odvaja od buke iz spoljnog sveta, diže te negde gore u nirvanu. I ne može me niko ubediti da su ono dvoje pred matičarem, u beloj haljini i crnom odelu u braku! Nisu oni ni blizu.. U braku si tek kada se gušiš bez svoje polovine. Kada okreneš leđa svima da bi očima gledala njega. I ne treba mi neko da mi kaže da imam obavezu da ga čuvam i poštujem, ja to znam od prvog pogleda. Niti mi treba neko da mi kaže kako ćemo biti srećni do kraja života. Ja sam srećna i sada uz njega, što se mene tiče taj kraj može da bude sutra. Ja sam našla svoju zvezdu u univerzumu. I kakvi potpisi i kakvi svatovi? Mi smo venčani dušama i vezani obećanjima. Nikakva vidljiva niti opipljiva veza ali opet najjača!

30.03.2018.

Vera-nevera..

Pokušavam preboleti, sve što sam nekada iskreno volela. Jednom je rekao da voli kako se oblačim, jednostavno, opušteno i da se tako niko ne oblači.. Sad bih se uklopila u masu, najradije bih kupovala ''fensi'' stvarčice samo da budem kao druge. Voleo je to što umem da igram i da budem drug u klubu.. Sada radije sedim uz tihu muziku i ispijam kafe. Bila sam mu posebna jer sam luda za knjigama i knjižarama, mirisom papira i mastila. Ne čitam više, knjižare ne obilazim niti dodirujem hartiju.. Ljudi ionako preziru pametnije.. Voleo je što sam tvrdoglava, što razmišljam unapred i što histerišem.. Sada sam mirna, spavam i kad sam budna i blago se smešim kao na drogama. Sada je svejedno.. Voleo je što sam detinjasta i nasmejana, što sam hiperaktivna i užurbana. Sve manje sam to.. Teram sebe da na svet gledam sivim odraslim očima. Da se manje smejem i izbegavam glupe teme. Sve sam to promenila zbog njega. Ne bih podnela da me neko opet takvu zavoli. A ima sati, onih kasnih sati, kada čujem njega kako mi govori : ''Nikad nećeš znati koliko te volim. Da samo znaš koliko mi trebaš.'' Zatvorim oči, jer znam.. I ti znaš da znam. I trudim se da izgledam kao da sam te prebolela. A nisam. Nije me prošlo, nije manje, nije slabije.. Kao ekser sve dublje se zakucava u moje srce sve o nama.. A krvari i zarđaće..znam..

24.03.2018.

I svaki novi dan, k'o smrt je dosadan..

Morala bih napisati nesto pre nego me uhvati krevet i san. Srecna sam sto imam u svom zivotu osobu poput njega, za sve.. Da se pozalim ili pohvalim.. Sto imam sigurnu luku u koju sve vise bezim i bezala sam od svega i svakoga.. Zagrljaj u kome BUKVALNO zaboravim na sve.. Danasnji zagrljaj koji je trajao svega par sekundi me je digao, prvo u srecu pa u svakodnevnicu, ali bez umora.. Bez trunke "mrzi me".. Ne mrzi me nista posle njegovog dodira.. Taj poseban trenutak kada sam izasla na ulicu i ugledala ga, kasnije sam premotavala film u glavi i shvatila da sam u tom trenutku mislila da je savrsen.. Da je prelep, predobar, previse moj. Sta znam, dani teku, dogadjaji se nizu.. A ja sve vise mislim kako necu umeti bez njega, necu biti sposobna i necu ziveti. Sve vise dam ubedjena da bez tog zagrljaja i usana ne umem da funkcionisem, da disem.. Droga u malim kolicinama ali svakodnevna je najgora moguca solucija.. Zivot bez tebe ne zivim..

20.03.2018.

Da se opet rodim unapred bih znao..

Onaj meni dobro poznati osećaj kad osećaš vrisak cepanja duše na sitne komade. Kada taj vrisak nema glasa ni tona da bi izašao napolje, utihne negde duboko u meni. I ostane rupa, u velikoj poljani nalik na krater istine.. Nižu se sa godinama i nikako da zacele.. Ovo veče je to. Vrištala bih iz sveg glasa, čupala bih i cepala stvari samo da izjurim napolje taj bes koji je nagomilan u meni.. Isplakala bih novi potop samo da imam gde.. Grebala bih se po licu i histerisala, skakala i udarala se.. Samo da mi na neki način bude lakše.. A ja samo sedim, na crvenom dugogodišnjem ćebetu mog detinjstva i gledam u zvezde na mom ormaru.. Njih gledam a misli su mi raskecane na sto strana, idem duboko i daleko.. Do samog kraja. Ne nazirem ni mrvicu smisla osim toga da ''tako mora''. A to ''Tako mora'' i ''tako ide'' i ''tako bi trebalo'' mi uništiše mladost. Najgore od svega toga je definitivno to što sam se odvenela i što idem za baš tim mišljenjima drugih. Nesrećna sam, duboko u sebi sam nesrećna osoba.. Negde u meni ima mnogo crnila koje se skupljalo i ućutkalo se negde duboko u meni.. Bljesnu po neka jutra, po neki sat ili dodir, ožive mi dan i krvotok.. Ali tu u grudima zjapi velika rupa. Nekad se pipnem mahinalno da proverim jesam li stvarno cela.. A znam da nisam. To što moji dlanovi pipaju su samo kost i koža, meso i krv.. Znam da je pola mene, ili Bože moj kakva polovina, tačnije da sam cela ja ostala u nečijim rukama na nekom brdu jednog avgusta.. Cela ja! Znam da vreme prolazi i uvek kada mislim o tome plačem kao dete, znam da će doći drugi ljudi i avanture, druge šanse i za njega.. Ali ja još pamtim svoju ruku na njegovom obrazu, u ranim jutrima, kada se samo gledamo i ćutimo. Kada ćutnjom pričamo ljubav. Kada par očiju sve što gleda oseća kao nekog svog, od rođenja toliko svog da smo se za hiljadu prošlih života, ovoga što sad živimo sreli 1001 put.. Da se opet zaljubimo, da se zavolimo i da se rastanemo. Sve sa jednim ciljem, da se opet nađemo ili da se tako nenađeni nikada ne snađemo.. Jedno ipak ostaje, povrh vremena i ljudi, povrh mene kao osobe, ti si neko moj, duša od moje ocepljena.. Neko ko je više moj od mene same. Kada kažem zauvek, mislim duplo toliko.


Stariji postovi



Moj ljubavnik,saborac i moj najbolji drug. 08.08.2016